VestDa je čovek uspeo da kreira prvi veštački DNK, a da je ćelija u koju je
ubačen nastavila da živi i razmnožava se, je obišla svet veoma brzo.
Još brže vam B92 u saradnji sa Discovery Chanel donosi intervju sa
čovekom koji je ovo uspeo.
On je Kreg
Venter (Craig Venter), osnivač Instituta Džej Kreg Venter u SAD-u, u
kome je stvorena ova prva ćelija sa veštačkim DNK.Šta je po vama veštački život?
To nije tako teško objasniti. Pošli smo od ćelije
jednostavnog organizma mikoplazme. Dešifrovali smo sastav njenog genoma,
odnosno DNK, a zatim napravili veštački genom i implantirali ga u
ćeliju iz koje je odstranjen originalni DNK. Ćelija je počela da ga čita
i tako postala sasvim novo živo biće. Tako da, jedini DNK u toj novoj
ćeliji je veštački DNK sastavljen uz pomoć kompjutera, zato kažemo
veštački život. To nije plastična ćelija, ona je vrlo živ organizam koji
se samostalno umnožava, ali sve što sadrži dobijeno je putem
kompjuterskog koda.Da li čovek može stvoriti
veštački život koji može sam za sebe nastaviti da živi, da se razmnožava
i evoluira?
Nisam siguran da trenutno postoji
cilj da se tako nešto uradi. Organizam koji smo stvorili može da
opstane samo u laboratoriji i pod specijalnim uslovima. To je jako
važno. Jer, ako ćemo, recimo, da naravimo veštačke alge, potrebno je da
ih tako napravimo da one ne mogu da opstanu u okeanima ili drugim
staništima. Najbitnije je da možemo da kontrolišemo njihov opstanak. Mi
se protivimo plasiranju veštačkih organizama van laboratorije i ja
smatram da je svaka laboratorija koja se bavi ovakvim stvarima dužna da
se stara o tome da organizmi budu takvi da ne mogu opstati van
laboratorije.Šta predstoji u nauci 21. veka da
se važno otkrije? Po vama.
Još uvek sam
pod utiskom ovog poslednjeg otkrića. Ipak, ono što bih za života voleo
da vidim jeste pozitivna primena ovog otkrića, kada su u pitanju novi
izvori energije, hrana, čista voda, ili kada je u pitanju recimo
vakcinisanje. Za mene, kao naučnika, bilo bi sjajno kada bih video da je
moj rad pozitivno uticao na čovečanstvo.Da li
očekujete da će nova tehnologija i proizvodi poput biogoriva biti
dostupni svim ljudima u svakom delu sveta?
Pa,
to bi svakako bilo idealno. Zemlje koje najbrže usvoje nove tehnologije
steći će ekonomsku prednost nad drugima. Cilj nam je da, ako dođemo do
nekih rešenja, učinimo sve kako bi licenca bila dostupna širom sveta.
Potrebno je da se stvari globalno primene. Dosta naših investitora nije
iz Amerike, već iz nekih drugih zemalja koje smatraju da bi nove
tehnologije mogle imati pozitivan uticaj na njihove ekonomije. Recimo,
ako želimo da u budućnosti manje zavisimo od nafte kao izvora energije,
biologija kao nauka, biće od velikog značaja.
Prošlo
je 10 godina od kada je dekodiran ljudski genom, a čini se da je
progres u pogledu primene medicinskih dostignuća na konkretne slučajeve
bio prilično slab. Da li mislite da smo suviše optimistični u pogledu
očekivanja od primene veštačkog života? Da li ćemo za 5 do 10 godina
biti u prilici da se uverimo u neka neverovatna dostignuća u vezi sa
veštačkim životom.
To je veoma važno pitanje i
okrenuto je budućnosti. Ne sumnjam da će za 20, 30 godina ovo biti
dominantna tehnologija koju će svi koristiti. Moguće je da će se to
desiti i mnogo brže. U pravu ste – progres u vezi sa ljudskim genomom
bio je znatno sporiji jer je zavisio od ove nove tehnologije, ali sada
će verovatno stvari ići mnogo brže.Da li će
vaša otkrića promeniti način na koji se naša civilizacija razvija, u
smislu fundamentalnih vrednosti na kojima počiva čovečanstvo?
Iskreno se nadam da će otkrića imati pozitivan efekat na
našu civilizaciju. Nova otkrića su nam neophodna. Uskoro će nas na
planeti biti skoro 9 milijardi, a trenutno nemamo načina da obezbedimo
hranu, vodu I lekove za sve ljude na planeti, a da pri tom istovremeno
ne ugrozimo životnu sredinu. Nadam se da će nove tehnologije upravo
doprineti tome da prestanemo da uništavamo prirodu koja nas okružuje. S
druge strane što više saznamo o DNK, više ćemo biti u prilici razumemo
sopstvenu evoluciju i možda utičemo na nju u budućnosti.Šta je to što vas nagoni da se bavite ovakvim
otkrićima?
Kao naučnik, nalazim se u
privilegovanoj poziciji da mogu da razmišljam o takvim stvarim i pokušam
da nađem rešenja. Bio sam u prilici da plovim oko sveta I bio sam
svedok promena – video sam kako su se predivni, čisti okeani vremeno
pretvorili u prava smetlišta i kako život u njima polako zamire. To me
veoma pogađa i zbog toga radim na otkrićima koja mogu popraviti ove
stvari. Mislim da svako od nas treba da radi na tome da ovaj svet
učinimo boljim mestom za život.Upoznati ste sa
užasnim izlivanjem nafte u Luizijani. Da li mislite da će vaši budući
mikrobi moći da rešavaju takve probleme.
Moramo
biti vrlo pažljivi kada je to u pitanju, ali svakako mislim da moramo
raditi na tome da pronađemo alternativno rešenje. Jer, dok god crpimo
naftu na način na koji se to sada radi, postoje realne opasnosti od
ekoloških katastrofa.
